Кратка историја открића: Скандијум је најнапреднији прелазни метал са атомским бројем од само 21. Међутим, у смислу открића, скандијум је каснији од својих суседа у периодичној табели елемената. Чак и у ретким земљама, скандијум се не налази раније. Разлог за његово касно откриће је једноставан. Само садржај скандијума у кори је, што је еквивалентно 5 грама по тони материјала коре, много нижи од осталих лаких елемената. Поред тога, издвајање ретких земних елемената је веома тешко, па није лако пронаћи скандијум из мешаних минерала. Међутим, иако није откривен, постојање овог елемента је предвиђено. У првом издању периодног система елемената који је дао Мендељејев 1869. године, иза калцијума је остало празно место атомске тежине 45. Касније је Мендељејев привремено назвао елемент по калцијуму као Ека-Борон и дао нека физичка и хемијска својства овог елемента.
Процес откривања: У касном 19. веку, истраживање елемената ретких земаља постало је врући тренд. Годину дана пре открића скандијума, де Маригнац из Швајцарске је добио бели оксид који се разликује од ербијумске земље делимичним растварањем нитрата из ружиноцрвене земље ербијума. Он је овај оксид назвао итербијумом земљом, што је шесто место у открићу ретких земљаних елемената. ЛФ Нилсон (1840-1899) са Универзитета Упсала у Шведској је пречистио ербијумску земљу према Малинаковом методу и прецизно измерио атомске тежине ербија и итербија (јер се у то време фокусирао на прецизно мерење физичких и хемијских константи ретких земаља елементи за проверу периодичног закона елемената).
После 13 пута делимичног разлагања, добијено је 3,5 г чисте итербијумове земље. Али у овом тренутку, десила се чудна ствар. Малинак је дао атомску тежину итербијума 172,5, док је Нилсен добио само 167,46. Нелсон је био веома свестан који би светлосни елементи могли бити унутра. Тако је наставио да обрађује добијену итербијумску земљу истим поступком. Коначно, када је остала само једна десетина узорка, измерена атомска тежина је пала на 134,75; Истовремено, неке нове апсорпционе линије су такође пронађене у спектрима. Нелсон је назвао Сцандиум по својој родној Скандинавији. Године 1879. званично је објавио резултате својих истраживања. У свом раду он је поменуо и многа хемијска својства скандијумове соли и скандијумове земље. Међутим, у овом раду он није дао тачну атомску тежину скандијума, нити је одредио положај скандијума у циклусу елемената.
Нелсонов добар пријатељ, ПТ Клив (1840~1905), који такође предаје на Универзитету у Упсали, такође ради овај посао заједно. Почевши од ербијумске земље, елиминисао је ербијумску земљу као велики број компоненти, а затим одвојио итербијумску земљу и земљу скандијума, и пронашао холмијум и тулијум, два нова ретка земљана елемента, из остатка. Као нуспроизвод, он је пречистио земљу од скандијума и даље разумео физичка и хемијска својства скандијума. На овај начин, плутајућу боцу коју је Мендељејев пустио, Клиф је коначно покупио након десетогодишњег спавања.
